sport

Odbojka na pesku je nestala radi zabave, kasnije prerasta u takmicarski sport, a potom je 1996 godine u programu Olimpijskih igara. Nastala je na plazama gde se i sada igra. Koriste se signali rukama, iza ledja, prema kojima se organizuje napad. Obicno se igra dva na dva.

Pozicije u odbojci su: primac, tehnicar-dizac, korektor-kolektor, srednji bloker i libero. Ekipa sadzi dvanaest igraca od kojih su sest u terenu, postoje prva i druga postava. Pozicija koju ja igram je libero. Razlikuje se od ostalih jer nosi dres druge boje, nikada ne servira niti ide u napad. Libero prima servis i brani se od napada protivnicke ekipe. Tehnicar dize loptu primacima koji napadaju i pomazu liberu u prijemu servisa, srednji bloker kao i korektor takodje napadaju. U toku igre, na terenu su dva primaca, tehnicar,korektor, libero i jedan bloker, dok drugi u igru ulazi umesto libera kada je za to vreme u rotaciji. Na klupi su pomocni igraci.

Odbojka je sport u kome je cilj da se lopta rukama prebaci preko mreze. Treniram odbojku i za kratko vreme sam naucila dosta stvari, ne samo tehniku vec i odnos prema saigracima, igri, terenu i lopti, mozda zato sto ovo je timski sport i sto nas uci da uvek dajemo sve od sebe, drzimo se zajedno, tu smo jedna za drugu i nikada se ne predajemo. Uz sport, naravno, postoje velika odricanja pre svega od drustva, izlaska...Dok drugi izlaze, druze se i opustaju, ja treniram, dok oni misle da sam zaludjena i preterujem ja samo tezim ka svom cilju i ne osvrcem se na njih. Mozda je sada tesko odreci se svega zbog treninga i utakmica ali ako stvarno zelis da uspes, za par godina ti to nece predstavljati prepreku. Ljudi sami donose odluku o tome, ne zelim da budem kao vecina, a ni vecina nikada nece biti kao ja i nikada nece osetiti toliku zelju za pobedom, nikada nece razumeti srecu i suze posle utakmice, nikada nece znati sta je ekipa i koliko je jaka ljubav prema timu...